Историја САНУ започела је 7. новембра 1841. године (по старом календару) када је основано Друштво српске словесности (ДСС) са циљем да проучава српски језик и на њему шири науке. ДСС је према областима деловања било подељено на пет одсека а од 1847. је резултате свог рада објаљивало у Гласнику. Због јачања либералне струје у ДСС, која је била критички настројена према владајућем режиму, Друштво је суспендовано јануара 1864. године. Његов рад је настављен 29. јуна исте године оснивањем Српског ученог друштва (СУД). Оно је наставило раније започете послове на прикупљању и објављивању докумената о српској историји, географији и етнографији, и продужила да издаје Гласник. Чланови Друштва нису се слагали око његовог основног задатка - либерали су сматрали да би оно требало да се бави просвећивањем народа, а конзервативци су били за то да главни задатак буде научни рад. Због тога је 1886. године основана Српска краљевска академија (СКА) а СУД је постојало све до 1892. године када се спојило са Академијом. СКА се састојала од четири стручне академије - уметности, природних, друштвених и филозофских наука. Под њеним кровом започела су бројна систематска и дугорочна истраживања, од којих нека трају и данас.

Након Другог светског рата званичан назив Академије је био Српска академија наука (САН). Закон о САН из 1947. године донео је извесне промене у раду Академије у односу на претходни период. Поделу на стручне академије заменила је подела на одељења а у оквиру Академије почињу да се отварају научни институти. У току 1947. и 1948. године основано је двадесет института, а следеће године формирана су још четири. Архив и Библиотека Академије постали су отворени за јавност, а Академији је поверено управљање Патријаршијско-митрополијским архивом у Сремским Карловцима. Од 1954. године новим законом о научним делатностима мења се положај Академије у систему научног рада. Институти су постали самостални, а Академија је код извесног броја института задржала статус оснивача.

Године 1960. САН је преименована у Српску академију наука и уметности (САНУ). Она је данас подељена на осам одељења а то су։ Одељење за математику, физику и гео-науке; Одељење хемијских и биолошких наука; Одељење техничких наука; Одељење медицинских наука; Одељење језика и књижевности; Одељење друштвених наука; Одељење историјских наука и Одељење ликовне и музичке уметности. Према закону о САНУ Академија је, као установа од посебног националног значаја, највиша научна и уметничка установа у Републици Србији. Њен задатак је да развија и подстиче науку, организује и унапређује основна и примењена научна истраживања, подстиче и унапређује уметничку делатност и тиме доприноси општем добру народа и државе.

У оквиру Збирке одликовања Архива САНУ, одликовања која су додељена Академији представљају најбројнију групу.