Akademik i predsednik SANU, istoričar umetnosti, pesnik i književnik Dejan Medaković rodjen je 7. jula 1922. godine u Zagrebu. Gimnaziju je završio u Sremskim Karlovcima 1941. godine. Tokom Drugog svetskog rata živeo je u Beogradu, gde je kao asistent-volonter radio u Muzeju kneza Pavla.

Diplomirao je na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu na grupi za istoriju umetnosti 1949. godine. Doktorat nauka stekao je u Srpskoj akademiji nauka 1954. godine disertacijom „Grafika srpskih štampanih knjiga XV–XVII veka”. Odmah nakon toga izabran je za asistenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na kom je stekao sva nastavnička zvanja. Pored profesure, na Filozofskom fakultetu je bio i upravnik Odeljenja istorije umetnosti, predsednik Saveta, a potom i dekan fakulteta od 1971. do 1973. godine. Za dopisnog člana SANU izabran je 1972. godine, a 1981. za redovnog člana. U Akademiji je obavljao brojne poslove i biran je na najviše funkcije. Bio je sekretar Odeljenja istorijskih nauka, a potom generalni sekretar Akademije. Saradjivao je u mnogim Akademijinim odborima, u Odboru za istoriju umetnosti, Odboru za renesansu i barok, Odboru za romantizam, Sentandrejskom odboru, Hilandarskom odboru i Odboru za rečnik pojmova iz oblasti likovne umetnosti. Sekretar Odeljenja za likovne umetnosti, član Predsedništva i član Saveta Matice srpske, dugogodišnji predsednik Vukove zadužbine, samo su još neke dužnosti koje je obavljao tokom svog plodnog radnog veka. Kao jedan od najostvarenijih srpskih intelektualaca svoga vremena, polihistor koji je stasao u Akademiji obavljajući brojne funkcije, vrhunac životne i naučne karijere dočekao je izborom za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti 1999. godine.

Brojne nagrade, plakete, povelje i zahvalnice, sva ta priznanja zajedno sa njegovim epohalnim delima, najbolje oslikavaju bogato stvaralaštvo akademika Dejana Medakovića koje je ostavilo dubok trag u srpskoj nauci i kulturi. Preminuo je 1. jula 2008. godine u Beogradu i sahranjen je u porodičnoj grobnici na Novom groblju.