Академик и председник САНУ, историчар уметности, песник и књижевник Дејан Медаковић рођен је 7. јула 1922. године у Загребу. Гимназију је завршио у Сремским Карловцима 1941. године. Током Другог светског рата живео је у Београду, где је као асистент-волонтер радио у Музеју кнеза Павла.

Дипломирао је на Филозофском факултету Универзитета у Београду на групи за историју уметности 1949. године. Докторат наука стекао је у Српској академији наука 1954. године дисертацијом „Графика српских штампаних књига XV–XVII века”. Одмах након тога изабран је за асистента на Филозофском факултету у Београду, на ком је стекао сва наставничка звања. Поред професуре, на Филозофском факултету је био и управник Одељења историје уметности, председник Савета, а потом и декан факултета од 1971. до 1973. године. За дописног члана САНУ изабран је 1972. године, а 1981. за редовног члана. У Академији је обављао бројне послове и биран је на највише функције. Био је секретар Одељења историјских наука, а потом генерални секретар Академије. Сарађивао је у многим Академијиним одборима, у Одбору за историју уметности, Одбору за ренесансу и барок, Одбору за романтизам, Сентандрејском одбору, Хиландарском одбору и Одбору за речник појмова из области ликовне уметности. Секретар Одељења за ликовне уметности, члан Председништва и члан Савета Матице српске, дугогодишњи председник Вукове задужбине, само су још неке дужности које је обављао током свог плодног радног века. Као један од најостваренијих српских интелектуалаца свога времена, полихистор који је стасао у Академији обављајући бројне функције, врхунац животне и научне каријере дочекао је избором за председника Српске академије наука и уметности 1999. године.

Бројне награде, плакете, повеље и захвалнице, сва та признања заједно са његовим епохалним делима, најбоље осликавају богато стваралаштво академика Дејана Медаковића које је оставило дубок траг у српској науци и култури. Преминуо је 1. јула 2008. године у Београду и сахрањен је у породичној гробници на Новом гробљу.