Akademik, pravnik i ekonomista, profesor univerziteta Kosta Mihailović rodjen je 1. marta 1917. godine u Šapcu, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Studije prava diplomirao je 1940. godine na Pravnom fakultetu u Beogradu. Po završenom školovanju radio je kao advokatski pripravnik u Beogradu, Šapcu i Bogatiću. Tokom Drugog svetskog rata saradjivao je sa Narodnooslobodilačkim pokretom, zbog čega je hapšen i zatvaran. Nakon rata, 1949. godine počeo je da radi u Ekonomskom institutu Srbije, gde je do 1965. bio na funkciji direktora. Rezultat njegovih interesovanja bila je doktorska disertacija „Problemi razvoja jugoslovenske poljoprivredeˮ koju je odbranio 1957. godine na Ekonomskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Kao stipendista Ujedinjenih nacija bio je na usavršavanju u SAD, Japanu i Indiji, gde je na univerzitetima i naučnim ustanovama proučavao privredni razvoj. Za redovnog profesora Ekonomskog fakulteta u Beogradu izabran je 1965. godine.

Razni vidovi privrednog razvoja i privrednih sistema osnovni su pravac istraživanja i glavni doprinos profesora Mihailovića u nauci. Veći broj knjiga, studija, eseja i članaka u domaćim i inostranim publikacijama posvećen je ekonomskim aspektima radne snage i stanovništva, mestu i ulozi poljoprivrede u privrednom razvoju, strukturnim problemima jugoslovenske privrede, prošlom i budućem razvoju privrede Srbije. Značajni su njegovi brojni radovi iz materije regionalnog razvoja, od kojih su naročitu pažnju privlačile reinterpretacije teorije polova rasta i analize iskustava regionalnog razvoja socijalističkih zemalja.

Bio je predsednik Saveta Ekonomskog fakulteta u Beogradu, član Ekonomskog saveta Jugoslavije, uprave Saveza ekonomista Jugoslavije, naučnog veća Instituta društvenih nauka i naučnog veća Ekonomskog instituta u Beogradu, jedan od osnivača i predsednika Naučne sekcije ekonomista Jugoslavije.

Profesor Kosta Mihailović izučavao je različite aspekte ekonomske teorije i politike i svojim istraživanjima svrstao se u najbolje poznavaoce privrede Srbije i Jugoslavije. Za dopisnog člana Odeljenja društvenih nauka SANU izabran je 1983, a za redovnog člana SANU 1988. godine. Od ulaska u Akademiju uzeo je učešće u mnogim aktivnostima. Pored članstva u brojnim odborima i naučnim komisijama Akademije, bio je član Predsedništva SANU i sekretar Odeljenja društvenih nauka u dva mandata.

Preminuo je 19. septembra 2007. godine u Beogradu.