Академик, правник и економиста, професор универзитета Коста Михаиловић рођен је 1. марта 1917. године у Шапцу, где је завршио основну школу и гимназију. Студије права дипломирао је 1940. године на Правном факултету у Београду. По завршеном школовању радио је као адвокатски приправник у Београду, Шапцу и Богатићу. Током Другог светског рата сарађивао је са Народноослободилачким покретом, због чега је хапшен и затваран. Након рата, 1949. године почео је да ради у Економском институту Србије, где је до 1965. био на функцији директора. Резултат његових интересовања била је докторска дисертација „Проблеми развоја југословенске пољопривредеˮ коју је одбранио 1957. године на Економском факултету Универзитета у Београду. Као стипендиста Уједињених нација био је на усавршавању у САД, Јапану и Индији, где је на универзитетима и научним установама проучавао привредни развој. За редовног професора Економског факултета у Београду изабран је 1965. године.

Разни видови привредног развоја и привредних система основни су правац истраживања и главни допринос професора Михаиловића у науци. Већи број књига, студија, есеја и чланака у домаћим и иностраним публикацијама посвећен је економским аспектима радне снаге и становништва, месту и улози пољопривреде у привредном развоју, структурним проблемима југословенске привреде, прошлом и будућем развоју привреде Србије. Значајни су његови бројни радови из материје регионалног развоја, од којих су нарочиту пажњу привлачиле реинтерпретације теорије полова раста и анализе искустава регионалног развоја социјалистичких земаља.

Био је председник Савета Економског факултета у Београду, члан Економског савета Југославије, управе Савеза економиста Југославије, научног већа Института друштвених наука и научног већа Економског института у Београду, један од оснивача и председника Научне секције економиста Југославије.

Професор Коста Михаиловић изучавао је различите аспекте економске теорије и политике и својим истраживањима сврстао се у најбоље познаваоце привреде Србије и Југославије. За дописног члана Одељења друштвених наука САНУ изабран је 1983, а за редовног члана САНУ 1988. године. Од уласка у Академију узео је учешће у многим активностима. Поред чланства у бројним одборима и научним комисијама Академије, био је члан Председништва САНУ и секретар Одељења друштвених наука у два мандата.

Преминуо је 19. септембра 2007. године у Београду.