Akademik i predsednik SANU, inženjer gradjevinarstva, Nikola Hajdin rodjen je 4. aprila 1923. godine u Vrbovskom u Hrvatskoj. Gimnaziju je učio u Zagrebu, Ogulinu, Sušaku i Karlovcu. Na početku Drugog svetskog rata njegova porodica se preselila u Beograd. Osmi razred gimnazije i maturu završio je u Drugoj muškoj realnoj gimnaziji. Gradjevinski fakultet Univerziteta u Beogradu upisao je 1945. godine i diplomirao na Konstruktivnom odseku. Doktorat tehničkih nauka stekao je 1956. godine odbranivši doktorsku disertaciju „Jedan postupak za numeričko rešavanje graničnih zadataka i njegova primena na neke probleme teorije elastičnosti”.

Karijeru inženjera gradjevinarstva gradio je na matičnom fakultetu gde je prošao sva nastavnička zvanja od asistenta do redovnog profesora 1966. godine. Držao je predavanja i na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, Gradjevinskom fakultetu u Zagrebu, Gradjevinskom i Mašinskom fakultetu u Skoplju. Učestvovao je na brojnim naučnim skupovima u zemlji i inostranstvu. Kao gostujući profesor predavao je na univerzitetima u Londonu, Lozani, Štutgartu, Drezdenu i Darmštatu.

Naučna delatnost profesora Hajdina u kojoj je ostavio značajan trag odnosi se na radove iz Teorije tankozidnih nosača i na primenu numeričkih metoda u Teoriji elastičnosti i Teoriji konstrukcija. Osim toga, doprineo je i razvoju tankozidnih konstrukcija koje se zbog svojih specifičnih osobina upotrebljavaju u više tehničkih grana, u gradjevinarstvu, mašinstvu, brodogradnji, aeronautici itd. Nikola Hajdin veoma je cenjen kao autor brojnih čeličnih i betonskih konstrukcija, medju kojima mostovi sa kosim kablovima zauzimaju posebno mesto. Tu se izdvaja železnički most preko Save u Beogradu, koji je radio zajedno sa LJubomirom Jevtovićem. Ovaj most predstavlja prvi železnički most u svetu sa sistemom grede sa kosim užadima. Takodje, značajna su i njegova konstruktivna rešenja za drumski most preko Dunava u Novom Sadu i veliki most sa kosim zategama preko Visle u Poljskoj.

Izabran je za dopisnog člana Odeljenja tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti 1970, a za redovnog 1976. godine. Dugi niz godina bio je potpredsednik, a od 2003. do 2015. godine i predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti. Takodje, inostrani je član Slovenačke akademije znanosti i umetnosti, Atinske akademije nauka i Evropske akademije nauka. Za svoj rad dobio je značajne nagrade i priznanja.