Академик и председник САНУ, инжењер грађевинарства, Никола Хајдин рођен је 4. априла 1923. године у Врбовском у Хрватској. Гимназију је учио у Загребу, Огулину, Сушаку и Карловцу. На почетку Другог светског рата његова породица се преселила у Београд. Осми разред гимназије и матуру завршио је у Другој мушкој реалној гимназији. Грађевински факултет Универзитета у Београду уписао је 1945. године и дипломирао на Конструктивном одсеку. Докторат техничких наука стекао је 1956. године одбранивши докторску дисертацију „Један поступак за нумеричко решавање граничних задатака и његова примена на неке проблеме теорије еластичности”.

Каријеру инжењера грађевинарства градио је на матичном факултету где је прошао сва наставничка звања од асистента до редовног професора 1966. године. Држао је предавања и на Природно-математичком факултету у Београду, Грађевинском факултету у Загребу, Грађевинском и Машинском факултету у Скопљу. Учествовао је на бројним научним скуповима у земљи и иностранству. Као гостујући професор предавао је на универзитетима у Лондону, Лозани, Штутгарту, Дрездену и Дармштату.

Научна делатност професора Хајдина у којој је оставио значајан траг односи се на радове из Теорије танкозидних носача и на примену нумеричких метода у Теорији еластичности и Теорији конструкција. Осим тога, допринео је и развоју танкозидних конструкција које се због својих специфичних особина употребљавају у више техничких грана, у грађевинарству, машинству, бродоградњи, аеронаутици итд. Никола Хајдин веома је цењен као аутор бројних челичних и бетонских конструкција, међу којима мостови са косим кабловима заузимају посебно место. Ту се издваја железнички мост преко Саве у Београду, који је радио заједно са Љубомиром Јевтовићем. Овај мост представља први железнички мост у свету са системом греде са косим ужадима. Такође, значајна су и његова конструктивна решења за друмски мост преко Дунава у Новом Саду и велики мост са косим затегама преко Висле у Пољској.

Изабран је за дописног члана Одељењa техничких наука Српске академије наука и уметности 1970, а за редовног 1976. године. Дуги низ година био је потпредседник, а од 2003. до 2015. године и председник Српске академије наука и уметности. Такође, инострани је члан Словеначке академије знаности и уметности, Атинске академије наука и Европске академије наука. За свој рад добио је значајне награде и признања.