Akademik, kompozitor i pedagog, Stanojlo Rajičić rodjen je 16. decembra 1910. godine u Beogradu. U gimnaziji nastavnik pevanja mu je bio Vladimir R. DJordjević, istaknuti melograf, kompozitor, horski dirigent i muzički pedagog. U beogradskoj muzičkoj školi (današnja Muzička škola „Mokranjac”) pored ostalih, predavali su mu poznati kompozitori Josip Slavenski i Miloje Milojević. U Pragu je studirao klavir i kompoziciju na Državnom konzervatorijumu kod profesora Alojza Šima i Rudolfa Karela, a zatim i na Majstorskoj školi kod slavnog Jozefa Suka. Po povratku iz Praga radio je neko vreme u Radio Beogradu i kao nastavnik klavira u muzičkim školama. Na Muzičkoj akademiji u Beogradu radio je kao profesor kompozicije do kraja svoje pedagoške karijere.

Muzički opus Stanojla Rajičića opsežan je i žanrovski raznovrstan. Komponovao je šest simfonija, nekoliko simfonijskih poema, deset koncerata, pet sonata, više vokalnih ciklusa, jednu kantatu, opere, balete, kamerna dela i niz drugih kompozicija za klavir. Posvećen stvaralaštvu u potpunosti, profesor Rajačić je tokom sedam decenija rada izgradio prepoznatljiv stil u kojem se umereno moderan muzički jezik prožima ritmom rodnog tla. Iako je tokom školovanja bio pod uticajem evropskih trendova, prihvatio naglašeni ekspresionizam i antonalnost u svojim ranim delima, postepeno se njegov stil okretao tradiciji, negujući melodijske komponente, markantne tematike i ritma, u gustom harmonskom slogu i složenom orkestarskom tkivu. Na toj osnovi nastala su njegova ostvarenja najtrajnije vrednosti, kao što su Treći klavirski i Drugi violinski koncert, ciklus pesama Na Liparu, opera Simonida i televizijska opera Karadjordje. NJegova simfonijska dela izvodjena su u Rimu, Pragu i Sofiji.

Dopisni član Srpske akademije nauka postao je 1950, a redovni 1958. godine. U Odeljenju likovne i muzičke umetnosti bio je uvek medju najaktivnijima, a punih 35 godina sekretar Odeljenja. Pored muzičkog stvaralaštva i pedagoške delatnosti, profesor Rajičić posebno je zaslužan za organizovanje koncerata u Galeriji SANU, gde je bio idejni tvorac i začetnik, dugogodišnji urednik muzičkog programa. Zahvaljujući njemu Beograd je dobio jedan od svojih najredovnijih koncertnih prostora. Za svoj dugogodišnji rad i stvaralaštvo dobitnik je niza nagrada, priznanja i odlikovanja.

Preminuo je u Beogradu 21. jula 2000. godine.