Академик, композитор и педагог, Станојло Рајичић рођен је 16. децембра 1910. године у Београду. У гимназији наставник певања му је био Владимир Р. Ђорђевић, истакнути мелограф, композитор, хорски диригент и музички педагог. У београдској музичкој школи (данашња Музичка школа „Мокрањац”) поред осталих, предавали су му познати композитори Јосип Славенски и Милоје Милојевић. У Прагу је студирао клавир и композицију на Државном конзерваторијуму код професора Алојза Шима и Рудолфа Карела, а затим и на Мајсторској школи код славног Јозефа Сука. По повратку из Прага радио је неко време у Радио Београду и као наставник клавира у музичким школама. На Музичкој академији у Београду радио је као професор композиције до краја своје педагошке каријере.

Музички опус Станојла Рајичића опсежан је и жанровски разноврстан. Компоновао је шест симфонија, неколико симфонијских поема, десет концерата, пет соната, више вокалних циклуса, једну кантату, опере, балете, камерна дела и низ других композиција за клавир. Посвећен стваралаштву у потпуности, професор Рајачић је током седам деценија рада изградио препознатљив стил у којем се умерено модеран музички језик прожима ритмом родног тла. Иако је током школовања био под утицајем европских трендова, прихватио наглашени експресионизам и антоналност у својим раним делима, постепено се његов стил окретао традицији, негујући мелодијске компоненте, маркантне тематике и ритма, у густом хармонском слогу и сложеном оркестарском ткиву. На тој основи настала су његова остварења најтрајније вредности, као што су Трећи клавирски и Други виолински концерт, циклус песама На Липару, опера Симонида и телевизијска опера Карађорђе. Његова симфонијска дела извођена су у Риму, Прагу и Софији.

Дописни члан Српске академије наука постао је 1950, а редовни 1958. године. У Одељењу ликовне и музичке уметности био је увек међу најактивнијима, а пуних 35 година секретар Одељења. Поред музичког стваралаштва и педагошке делатности, професор Рајичић посебно је заслужан за организовање концерата у Галерији САНУ, где је био идејни творац и зачетник, дугогодишњи уредник музичког програма. Захваљујући њему Београд је добио један од својих најредовнијих концертних простора. За свој дугогодишњи рад и стваралаштво добитник је низа награда, признања и одликовања.

Преминуо је у Београду 21. јула 2000. године.