Akademik, redovni profesor Beogradskog univerziteta, istoričar Vasa Čubrilović rodjen je 14. januara 1897. godine u Bosanskoj Gradiški. NJegov otac Jovo učestvovao je u srpskom ustanku 1875–1878. godine, a bio je i dobrovoljac u Srpsko-turskom ratu 1876. godine. Vasa Čubrilović je rano ostao bez oca, a u jedanaestoj godini umrla mu je i majka Savka. Brigu o njemu preuzeo je stariji brat Veljko koji je radio kao učitelj u Tuzli i Priboju na Majevici. Nakon završene osnovne škole, Vasa je otišao kod brata Veljka u Tuzlu gde nastavlja školovanje. Kao djak VI razreda gimnazije postao je član nacionalno-revolucionarne organizacije „Mlada Bosna”. Zbog svojih stavova isključen je iz škole. Gimnaziju je nastavio u Sarajevu gde se povezao sa drugim pripadnicima „Mlade Bosne” koji su pripremali atentat na prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Kao neposredni učesnik Sarajevskog atentata uhapšen je i osudjen na 16 godina robije.

Po oslobodjenju nakon Prvog svetskog rata, završio je gimnaziju u Sarajevu. Školovanje je nastavio na studijama istorije na Filozofskom fakultetu u Zagrebu. Ubrzo je prešao na Filozofski fakultet u Beogradu, gde je i diplomirao 1922. godine. Kao profesor gimnazije radio je u Sremskoj Mitrovici, Sarajevu i Beogradu. Doktorirao je 1929. godine na temu „Bosanski ustanak 1875–1878”. Iste godine postao je asistent profesoru Vladimiru Ćoroviću. Rad na Filozofskom fakultetu pratio je izbor za docenta, a potom i vanrednog profesora 1939. godine. Drugi svetski rat prekinuo je profesorsku karijeru Vase Čubrilovića i katedru zamenio zatvorom, samicom i logorom. Stradanje u zatvoru Gestapoa i Banjičkom logoru obeležilo je ratne godine. Po završetku rata izabran je za ministra u vladi FNRJ. Vraćen je i na Filozofski fakultet, na Katedru za nacionalnu istoriju gde je 1947. godine izabran za redovnog profesora.

Za dopisnog člana Srpske akademije nauka izabran je 1959, a za redovnog 1961. godine. Takodje, biran je u članstvo JAZU, ANUBiH, CANU, a bio je i počasni član Akademije nauka SSSR-a. U Akademiji je obavljao dužnosti sekretara Odeljenja društvenih nauka, sekretara Odeljenja istorijskih nauka, bio je osnivač i predsednik Balkanološkog instituta, član Predsedništva Akademije kao i brojnih akademijinih odbora i komisija.

Akademik Vasa Čubrilović, neposredni učesnik istorijskih dešavanja i svedok svoga vremena, delovao je na javnoj, pedagoškoj, naučnoj i akademskoj sceni više od 70 godina. Svojim naučnim radovima ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj i jugoslovenskoj istoriografiji. Kao profesor Filozofskog fakulteta uticao je na razvoj nekoliko generacija studenata istorije. Svojim inicijativama usmeravao je rad Akademije čijem radu je bio posvećen do poslednjih dana svog života. Preminuo je 11. juna 1990. godine u Beogradu.