Академик и председник САНУ, хемичар и технолог, редовни професор Београдског универзитета, научник међународног угледа Александар Деспић рођен је 6. јануара 1927. године у Београду. Основну школу и гимназију завршио је у Београду, а потом и студије на Технолошком факултету, где је и дипломирао 1951. године. Магистарску тезу одбранио је 1954. године, а докторску дисертацију 1955. године на Imperial College of Science and Technology у Лондону.

Највећи део свог радног века провео је на Технолошко-металуршком факултету у Београду на катедри за физичку хемију и електрохемију, у свим звањима, од асистента до редовног професора. Од 1957. до 1959. године радио је као старији научни сарадник на Pensilvania University у Филаделфији. Учествовао је на научним скуповима и држао предавања по позиву Чехословачке академије наука, Академије наука СССР-а, Бугарске академије наука, Америчког електрохемијског друштва, а на позив Удружења Британских универзитета обишао је пет универзитета у Енглеској и одржао предавања о свом раду. Међународна научна сарадња коју је остварио Александар Деспић значајна је и као лична афирмација и као афирмација српске науке у свету. Резултати његовог научног рада, приказани у бројним водећим иностраним и домаћим часописима, значајни су не само у теоријском смислу, већ имају и велику важност у практичној примени. Деспићева техничка решења у области инжењерске електрохемије садржана су у 27 патената, међу којим су четири заштићена у САД, а један у Великој Британији.

Као изузетан научник и предавач, признат и прихваћен у светским научним круговима, биран је у чланство иностраних академија и научних друштава. Осим тога, својим идејама, иницијативама и посвећеношћу оставио је неизбрисив траг у раду бројних установа. Између осталог, био је председник и почасни председник Српског хемијског друштва и Уније хемијских друштава Југославије, оснивач и управник Музеја науке и технике, директор Галерије науке и технике, члан Научног савета Републике Србије и научни саветник Центра за електрохемију ИХТМ.

У Српској академији наука и уметности за дописног члана изабран је 1965, а за редовног 1974. године, када је у 47-ој години живота постао најмлађи редовни члан САНУ. Дуги низ година обављао је одговорне послове као потпредседник Академије. Животно дело академика Александра Деспића заокружено је избором за председника Српске академије наука и уметности, на чијем челу је био у периоду од 1994. до 1998. године. Добитник је бројних друштвено-научних признања и награда. Остао је посвећен науци и својим идејама до последњег дана. Преминуо је 7. априла 2005. године у Београду.