Архив Српске академије наука и уметности у Београду основан је 1841. године, када и Друштво српске словесности. Од самог почетка посебна пажња поклањала се историјским изворима и архивској грађи о српском народу. Иако је сама Академија мењала своје име и пролазила кроз многе турбулентне периоде, прикупљање историјске грађе није се прекидало. Свест о важности ахивске грађе и њеном научно-историјском значају увек је била присутна. Већ крајем XIX века Архив је имао 263 старе рукописне и штампане књиге у оквиру Старе збирке и 1397 докумената у Историјској збирци.

Као јавна установа, Архив је постао доступан свим заинтересованим научним и јавним радницима 1952. године након пресељења из Бранкове улице број 15 у Кнез Михаилову 35. Тада је Архив добио своје просторије, депо за смештај грађе и читаоницу. Из руку административних службеника архивска грађа је дошла под стручни надзор директора и архивских радника. Четири године касније Председништво САНУ донело је Правилник о организацији и раду Архива. Ове значајне промене омогућиле су организацију архивистичких послова и набавку савремене техничке опреме.

Основни задатак Архива САНУ је систематско прикупљање архивске грађе за историју Академије и српског народа у свим областима и подручјима где Срби живе, као и смештај, чување, сређивање и обрада, заштита, публиковање и омогућавање коришћења архивске грађе свим заинтересованим лицима. Архив САНУ као средиште културног и научног развоја Академије увек је давао подстицај научно истраживачком раду и помагао у обликовању културног индетитета установе.

Архив поседује четири збирке докумената։ Стару збирку, Историјску збирку, Етнографску збирку и Оријенталну збирку. Поред тога, Архив располаже административним архивама Друштва српске словесности (1841–1864), Српског ученог друштва (1864–1892), Српске краљевске академије (1887–1944) и фондовима два угашена института Српске академије наука, Института за изучавање књижевности (1947–1954) и Института за изучавање села (1948–1954). Ту су још и Записници седница Извршног одбора Председништва, седница Председништва, и других скупштина Академије за период од 1945. до 1998. године. У оквиру Архива је и Кабинет за дубровачке студије који се састоји од исписа архивске грађе, писама, новинских исечака, фотографија, микрофилмова и литературе о дубровачким студијама насталих радом академика Мирослава Пантића. Посебну збирку у саставу Архива представља Збирка одликовања Архива САНУ која је основана 1997. године. До сада сакупљено је више од 900 одликовања додељених Академији, њеном Aрхиву, академицима и другим истакнутим личностима српске историје.

Управник Архива од 1982. године је академик Василије Крестић.