Дописни члан Српске академије наука и уметности, књижевник и преводилац Данило Киш рођен је у Суботици 22. фебруара 1935. године. Породица Киш се убрзо по његовом рођењу преселила у Нови Сад. Ту је крштен по православним обичајима. Склањајући се од антисемитске политике окупационих власти, породица се преселила у Мађарску, где је Данило завршио основну школу и ниже разреде гимназије. Његовог оца нацисти су 1944. године одвели у Аушвиц. После Другог светског рата, Данило се са мајком и сестром преселио на Цетиње. Након завршене гимназије, 1954. године уписао се на Филозофски факултет у Београду. Дипломирао је 1958. године као први студент на Катедри за општу књижевност са теоријом књижевности.

Као преводилац и писац Данило Киш је од 1953. године сарађивао у многобројним часописима. Писао је песме, романе, приповетке, драме, есеје, полемичке расправе, преводио је са руског, мађарског, француског и енглеског. Осим тога, био је лектор за српскохрватски језик на универзитетима у Стразбуру, Бордоу и Лилу. Хонорарно је радио у Институту за књижевност и уметност у Београду и као драматург у позоришту Атеље 212.

Одрастање на простору оптерећеном друштвено-политичким превирањима, у времену испуњеном великим трагедијама, породични ломови Данила Киша, неизвесно детињство прожето страховима, личност и трагична судбина његовог оца, одредили су не само његов књижевни стил, већ и животни оквир, од почетка до краја. Његово културно наслеђе проткано је јеврејском, српском и мађарском традицијом, а његова дела обојена историјском драмом он је својим књижевним духом претварао у поезију. Добитник је низа престижних домаћих и међународних књижевних награда.

Изабран је за дописног члана Одељења језика и књижевности Српске академије наука и уметности 1988. године. Убрзо потом, преминуо је у Паризу 15. октобра 1989. године, где је последњих година свог живота живео и радио. Сахрањен је у Београду.