Добрица Ћосић

Академик, писац, романсијер и есејиста, политички и национални теоретичар, Добрица Ћосић рођен је у Великој Дренови код Трстеника 29. децембра 1921. године. Након завршене Основне школе, учио је Виноградско-воћарску школу у Александровцу, Средњу пољопривредну школу у Букову код Неготина, а матурирао је у пољопривредној школи у Ваљеву 1942. године. Током Другог светског рата учествовао је у народноослободилачкој борби. После ослобођења завршио је Вишу политичку школу „Ђуро Ђаковић”.

Први роман „Далеко је сунце” објавио је 1951. године и од тада, охрабрен почетним књижевним успехом, професионално се посветио књижевном раду. Својим делима доспео је у сам врх српске књижевности. Написао је култне романе: „Корене”, „Деобе”, „Време смрти”, „Време зла”, „Време власти”, али и многе друге. Може се рећи да је у роману нашао форму која највише одговара његовом књижевном духу. Својим делима настојао је да представи трагичну судбину српског народа, опише националну проблематику кроз један временски и просторни оквир набијен историјским догађајима.

Поред књижевности, Добрица Ћосић је и у политичком животу Југославије оставио јасан траг. Политички активан још током народноослободилачке борбе, након рата је био члан Агитпропа Централног комитета КП Србије. Био је народни посланик у републичкој и савезној скупштини 12 година. У почетку на линији са партијским врхом и као близак сарадник Јосипа Броза Тита, Добрица Ћосић је својим независним ставом и критичким иступима у јавности постепено стекао статус политичког дисидента. Отварањем питања Голог отока, супротстављењем политичкој ликвидацији Милована Ђиласа и Александра Ранковића и својим ставом о положају Срба на Косову и Метохији, годинама је био политички анатемисан и искључен из јавног живота. Услед турбулентних промена током последње деценије XX века, распада државе и грађанског рата, Добрица Ћосић је јуна 1992. године изабран за првог председника последње Југославије. После само годину дана и сукоба са председником Србије Слободном Милошевићем, смењен је са те функције.

За дописног члана Одељења језика и књижевности Српске академије наука и уметности изабран је 1970, а за редовног 1976. године. Добитник је бројних, највиших књижевних награда за своје стваралаштво.

Преминуо је 18. маја 2014. у Београду.