Академик, археолог, културни антрополог, професор универзитета Драгослав Срејовић рођен је 8. октобра 1931. године у Крагујевцу. Након завршене основне школе и гимназије у Крагујевцу, уписао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Дипломирао је 1954. године. Пуних 40 година провео је на Филозофском факултету пролазећи кроз сва предвиђена звања, као асистент, доцент, ванредни професор, а од 1976. године као редовни професор на Катедри за праисторијску археологију. Једно време обављао је и послове декана Филозофског факултета.

Научна делатност Драгослава Срејовића обухвата широки временски распон од ране праисторије до касног римског царства. Руководио је археолошким ископавањима бројних праисторијских и античких локалитета у Србији, Босни и Црној Гори. Најзначајнији резултати његовог рада који су знатно унапредили сазнања о најстаријој прошлости Србије и Балкана и који су га уврстили у ред археолога светског гласа, била су истраживања на Лепенском Виру, Гамзиграду и Шаркамену. Резултате својих истраживања Срејовић је објавио у низу радова, студија и монографија.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1974, а за редовног 1983. године. Био је секретар Одељења историјских наука, управник Галерије САНУ, а на крају и потпредседник САНУ. Такође, био је директор Центра за научна истраживања САНУ и директор Центра за научна истраживања Универзитета у Крагујевцу, руководилац Одбора за археологију, активан у великом броју пројеката и уредник бројних издања.

Као научник неисцрпне енергије, велике интуиције и широког знања, значајно је утицао на афирмацију археолошке науке у Србији. Добитник је највиших признања и награда за свој плодоносни рад и научни допринос. Признат је и цењен као један од највећих археолога XX века. Преминуо је 29. новембра 1996. године у Београду, а сахрањен је у Крагујевцу.