Академик, молекуларни биолог, председник Српске академије наука и уметности, професор универзитета Душан Каназир рођен је 28. јуна 1921. године у Мошорину код Титела. Основну школу и гимназију завршио је у Новом Саду. На Медицински факултет Београдског универзитета уписао се 1939. године. Студије медицине, које је прекинуо почетак Другог светског рата, Душан Каназир наставио је 1945. на Париском универзитету, где је боравио до 1949. године, а потом исте године дипломирао на Медицинском факултету у Београду.

Одмах након студија изабран је за асистента Лабораторије за биологију у новооснованом научном Институту за нуклеарне науке у Винчи. Његов научни рад био је везан за проучавање биолошке отпорности на зрачење микроорганизама, тј. на модерну област радиобиологије. Био је на специјализацији у Француској и Белгији у периоду од 1951. до 1955. године. Резултат његовог истраживања у лабораторијама у Паризу и Бриселу био је докторат Факултета природних наука Слободног универзитета у Бриселу са темом „Прилог проучавању дејства УВ зрачења на метаболизам врсте Escherichia coliˮ. Своје усавршавање и истраживање наставио је у Центру за генетику у Колд Спринг Харбору код Њујорка и на Универзитету у Пенсилванији. По повратку у Институт за нуклеарне науке у Винчи, постављен је за шефа Биохемијског одељења. Научна достигнућа отворила су др Душану Каназиру врата педагошке делатности. Каријеру предавача започео је на Фармацеутском факултету, а највећи траг оставио је на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду, где је прошао сва наставничка звања до избора за редовног професора 1968. године. Експериментална истраживања није прекидао. За начелника Радиобиолошке лабораторије и члана Савета Института за нуклеарне науке у Винчи именован је 1959. године. У Институту за биолошка истраживања основао је Лабораторију за биохемију. При Физиолошком заводу ПМФ-а основао је Катедру за биохемију, а заједно са колегама и студије Молекуларне биологије и физиологије. Био је кандидат за Нобелову награду 1978. године и од стране Нобеловог комитета ушао је у ужи избор.

Професор Душан Каназир изабран је за дописног члана Одељења природно-математичких наука Српске академије наука и уметности 1961, а за редовног 1968. године. У Академији је учествовао у раду бројних одбора и других тела САНУ. Био је потпредседник Академије од 1971. до 1981. године, када је изабран за председника САНУ. На функцији председника САНУ био је до 1994. године. Као један од највећих научника свог времена на простору Југославије, биран је за члана ЈАЗУ, Академије наука и умјетности Босне и Херцеговине, Војвођанске академије наука и уметности, а био је члан Атинске академије наука и Индијске националне академије наука. Током низа година руководио је пројектима у областима молекуларне биологије и биохемије. Учествовао је у раду многих научних скупова у земљи и иностранству. Допринео је јачању научних веза за установама у иностранству и афирмацији Универзитета у Београду и Српске академије наука и уметности.

Академик Душан Каназир био је изузетан професор и научник који је дао допринос и српској и светској науци. За свој рад и научна достигнућа добио је бројна одликовања, награде и признања. Преминуо је 19. септембра 2009. године у Београду.