Академик, хирург, члан Народноослободилачког покрета, генерал пуковник санитетске службе Исидор Папо рођен је 31. децембра 1913. године у Љубушком, у породици сефардских Јевреја. Након завршеног Медицинског факултета у Загребу 1937. године, постављен је за лекара на Хируршком и Гинеколошком одељењу болнице у Сарајеву. По избијању Другог светског рата прикључио се народноослободилачком покрету. Истакавши се својим хируршким радом, марта 1944. године послат је у савезничке хируршке центре у Италији на усавршавање. Након рата, од почетка 1946. до августа 1948. године усавршавао се у СССР-у код чувених совјетских хирурга Јудина, Бакуљева и Вишњевског. Специјалистички испит из хирургије положио је 1947. године у Лењинграду. По повратку у Југославију постао је начелник II хируршког одељења Главне војне болнице, која је прерасла у Хируршку клинику Војномедицинске академије у Београду. Убрзо је постао начелник Хируршке катедре и главни хирург ЈНА. Доцент је постао 1950. године, ванредни професор 1953. а редовни професор хирургије 1956. године. На своје треће усавршавање отишао је у САД, где је стекао искуства из хирургије плућа, срца и крвних судова. Дописни члан Српске академије наука и уметности постао је 1961, а редовни 1968. године.

Академик Исидор Папо био је веома свестран хирург. Није се бавио једино неурохирургијом. Написао је велики број радова из разних области хирургије. Јудинову методу реконструктивне операције једњака усавршио је и унапредио, тако да се ова модификација операције у хирургији данас зове антеторакална јејунопластика Јудин-Папо. Био је предавач и оператор у Енглеској, Француској, Шведској, СССР-у, САД, Индији, Аустрији, Египту, Малезији, Панами, Перуу, Боливији, Алжиру, Тунису, Аустралији, Аргентини и Замбији. До одласка у пензију 1981. године, од укупних око 20.000 операција Исидор Папо је урадио преко 10.000 кардиоваскуларних операција. Био је члан бројних научних удружења широм света и добитник разних домаћих и иностраних награда, одликовања и признања. Своје име Исидор Папо је исписао златним словима на пољу хирургије у светским оквирима. Умро је 14. октобра 1996. године и сахрањен је на Јеврејском гробљу у Београду.