Академик, професор Пољопривредног факултета у Београду, инжењер агроекономије Јован Белић рођен је 23. новембра 1909. године у Ваљеву у официрској породици. Три разреда основне школе свршио је у Француској, а четврти разред у Новом Саду 1919. године. Прва два разреда гимназије учио је у Новом Саду, а остале у III београдској мушкој гимназији где је положио и испит зрелости 1928. године. Студирао је Пољопривредно-шумарски факултет и 1932. године дипломирао на Пољопривредном одсеку. Након одслужења војног рока изабран је за асистента на Пољопривредном факултету у Београду. Током 1936. године био је на тромесечном стручном усавршавању у Зоотехничком институту Лајпцишког универзитета где је специјализирао овчарство и науку о вуни. Докторску дисертацију под насловом „Шумадинка, њено порекло и особине” одбранио је 1937. године. Потом је уследила специјализација у Зоотехничком институту Берлинског универзитета, ради изучавања Посебног сточарства. За доцента на Пољопривредном факултету Београдског Универзитета изабран је 1940. године, 1947. за ванредног професора, а за редовног 1954. године. Свој радни век провео је на Пољопривредном факултету као професор, члан свих факултетских органа управљања, шеф Катедре за сточарство, продекан и декан.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1958, а за редовног 1965. године. Био је секретар Одељења за природно-математичке науке, а од 1985. године до смрти члан Председништва САНУ. Својим преданим радом и постигнутим резултатима потврдио се у научним круговима избором за члана Француске пољопривредне академије. Аутор је преко 120 научних радова из области зоотехнике. Као искусни научник и светски признат стручњак из области зоотехнике добитник је бројних награда и признања. Преминуо је 6. октобра 1997. године у Београду.