Академик, математичар, професор универзитета Мирко Стојаковић рођен је 20. августа 1915. године у Крепољину, у источној Србији. Школовање је почео у Дому за ратну сирочад у Пожаревцу, а основну школу завршио је у родном месту. Гимназију је учио у Крагујевцу и Београду, а матурирао је у Другој мушкој гимназији у Београду 1934. године. Дипломирао је на Филозофском факултету, на групи за математику 1938. године. Припадао је последњим генерацијама математичара који су своје студије завршили код професора Михаила Петровића Аласа.

Након завршених студија запослио се као професор математике у гимназији у Суботици. У Априлском рату учествовао је у борбама на јужном фронту код Куманова. Током окупације био је професор математике у Шапцу, а потом у Петој мушкој гимназији у Београду. Помагао је Народноослободилачки покрет, а активно се укључио у борбу 1944. године.

По завршетку Другог светског рата наставио је са радом у Петој мушкој гимназији у Београду. Године 1947. изабран је за асистента на Машинском факултету у Београду. Докторску дисертацију одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1953. године. Бавио се проблемима уопштених инверзних матрица из области линеарне алгебре. Постављен је 1954. за ванредног професора на Катедри за математику Филозофског факултету у Новом Саду, а 1959. године изабран је за редовног професора. Као дугогодишњи шеф Катедре за математику и декан Природно-математичког факултета у више наврата, дао је посебан допринос развоју и унапређењу Универзитета у Новом Саду. Такође, био је директор Математичког института у Новом Саду и Београду, а поред тога и члан Друштва математичара Француске, Њујоршке академије наука, Америчке математичке асоцијације и Америчког математичког друштва.

Професор Мирко Стојаковић изабран је за дописног члана Одељења природно-математичких наука Српске академије наука и уметности 1963, а за редовног 1981. године. Бавећи се наставним и научним радом пуних 40 година објавио је велики број научних радова. Преминуо је 5. јула 1985. године у Београду.