Артиљеријски технички бригадни генерал Тома Павловић, витез Карађорђеве звезде, рођен је 1882. године у селу Дубница код Врања. Основну школу и гимназију учио је у Врању. На препоруку професора уписао је Војну академију, коју је завршио са највишим оценама. По препоруци Министарства одбране послат је на даље студије у чувену Михајловску академију у Петрограду. После ратовања у Добруџи постао је војни аташе Краљевине Србије у Русији, где је остао све до 1919. године. За време службовања у Русији имао је одлучујућу улогу у обезбеђивању муниције за српску војску. Био је у војним мисијама у Цариграду, Бечу, Чехословачкој и Немачкој. Током мисије у Цариграду 1920/1921. године био му је поверен задатак да дочекује бродове руских избеглица из Грађанског рата и да активно учествује у придобијању научника, уметника и других интелектуалаца да свој живот и рад наставе у ратом разореној Србији и помогну њену обнову.

Говорио је руски, немачки, француски, чешки и турски језик. Био је управник фабрике авиона у изградњи у Краљеву и Војно-техничког завода у Крагујевцу. Пензионисан је 1932. године због неслагања са политиком председника владе, генерала Петра Живковића. Почетком Другог светског рата поново је постављен за управника Војнотехничког завода, али убрзо бива заробљен од Немаца. Након Другог светског рата вратио се из заробљеништва 1946. године. Преминуо је у Београду 1960. године.

Одликовања бригадног генерала Томе Павловића Архиву САНУ поклонила је његова ћерка Мирка Павловић. Уз то, предала је Архиву на чување и признања која је она сама добила.