Академик, историчар, редовни професор Филозофског факултета, Василије Крестић рођен je у Ђали, на крајњем северу Баната, 20. јула 1932. године. Основну школу завршио је у родном месту, ниже разреде гимназије у Новом Кнежевцу, а више у Зрењанину. Студије историјских наука завршио је 1957. године на Филозофском факултету у Београду. Докторат наука је стекао 1967. године дисертацијом „Хрватско-угарска нагодба 1868. године”. За доцента на Катедри за националну историју новог века изабран je 1967, за ванредног професора 1973, а за редовног 1979. године. Истраживао је у архивима и библиотекама Југославије, Аустрије, Мађарске, Немачке, Румуније и Чехословачке и интересовао се за шири простор југословенских земаља од XVIII до XX века. Као познавалац аустријских архива био је члан експертске комисије СР Србије за реституцију архивске грађе однете током Првог и Другог светског рата.

Научни рад професора Крестића обухвата историју Срба у Угарској и посебно судбину Срба у Хрватској, српско-хрватских односа и југословенске идеје. Ослањајући се на поуздане историјске изворе објаснио је многа спорна питања између Срба и Хрвата и допринео откривању историјских чињеница. Указао је на погубност политике засноване на хрватском државном и историјском праву, којој је циљ била етнички чиста, велика Хрватска. Доказао је да замисао о геноцидном уништавању Срба у хрватском друштву вуче корене још из периода XIX века. Дела професора Крестића су превођена на енглески, француски, немачки, мађарски, чешки, бугарски и грчки. За постигнуте научне резултате у историографији и велики допринос развоју критичке мисли, награђен је бројним угледним наградама, признањима и одликовањима.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1981. године, а редовни је члан од 1991. године. У органима Академије и другим установама, обављао је разне послове у бројним одборима и комисијама. Од 1982. године управник је Архива САНУ. Био је члан Комисије и Радне групе за израду Меморандума. Секретар Одељења историјских наука био је дуги низ година од 1998. до 2011, а у том периоду био је и члан Председништва Академије. Био је члан Сената Републике Српске првог сазива од 1996. до 2008. године. Оснивач је и уредник Зборника за историју Срба у Хрватској. Осим тога, члан је Управног одбора Матице српске и Српске књижевне задруге, а више година био је и члан Управног одбора Вукове задужбине.

Академик Крестић посвећен је историјској науци више од пола века, остварен као професор, плодоносан као историограф, неко ко је својим радом обележио један период Филозофског факултета, утицао на неколико генерација студената историје и допринео развоју и унапређењу Српске академије наука и уметности.