Академик, историчар архитектуре професор универзитета Војислав Кораћ рођен је 6. јуна 1924. године у Дебелом Брду, у Лици где је похађао основну школу. Гимназију је учио у Суботици, Кореници, Сремским Карловцима и Београду, где је матурирао. Студије је започео на Високој школи архитектуре у Прагу, а завршио на Архитектонском факултету у Београду. Докторску дисертацију одбранио је на Филозофском факултету у Београду 1959. године, са темом „Градитељска школа Поморја”. Радио је у Археолошком институту Српске академије наука, одакле је прешао на Филозофски факултет, на Одељење за историју уметности. Прошао је сва звања од доцента до редовног професора на предмету Историја архитектуре. Значајан траг оставио је у Институту за историју уметности Филозофског факултета, где је радио на организацији научног и стручног рада, а обављао је и дужност управника.

За дописног члана Српске академије наука и уметности изабран је 1981, а за редовног 1989. године. Био је стални члан и сарадник Матице српске, Друштва конзерватора Србије и Хришћанског археолошког друштва у Атини, а у оквирима САНУ председник Хиландарског одбора, уредник Хиландарског зборника и члан бројних других одбора. Од најранијих радова истраживачка интересовања академика Војислава Кораћа била су усмерена према српској средњовековној архитектури, темама из историје византијске архитектуре и архитектуре суседних западноевропских подручја. Био је учесник многобројних археолошких истраживања у Србији, Македонији и Црној Гори, као и низа научних скупова у земљи и иностранству. Остварио је велики допринос у проучавању споменика српске средњовековне културе. За свој научни и педагошки рад добитник је бројних награда и друштвених признања. Преминуо је у Београду 29. октобра 2010. године.